joomlarulit.com
 ЗВАНИЧНА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ - ZVANIČNA INTERNET PREZENTACIJA OPŠTINE LUČANI - THE OFFICIAL INTERNET PRESENTATION OF THE MUNICIPALITY OF LUČANI

opstinazgrada    

О општини Лучани

DRAGACEVO

 

Географске и демографске одлике

Налази се у југо-западној Србији, у саставу Моравичког округа. Поред Општине Лучани ова географско-административна целина обухвата територије општина Горњи Милановац, Ивањице и града Чачка. Подручје лучанске општине захвата површину од 454 км 2 и спада у општине средње величине у Србији гледано по површини територије док узимајући као параметар број становника припада категорији мањих општина. Математички положај одређен је координатама између 45°45' ( најсевернија тачка се налази у Овчарско- кабларској клисури) и 43°37' (најјужнија тачка код Дубоког превоја) северне географске ширине и 20°07' (најзападније тачке код Гугаљског моста на Западној Морави) и 20°24' источне географске дужине по Гриничу.

На основу координатних одредица Општина Лучани се простире од реке Западне Мораве на северу, до планине Чемерно на југу и од венца планине Јелице на истоку, до развођа према Голијској Моравици, на западу. Сагледавајући географски положај граничи се са севера и истока са чачанском општином, са jуго-истока краљевачком, југа ивањичком, запада ариљском и са севера и северо-запада пожешком општином.

У свом саставу општина има два урбана центра и 33 насеља сеоског типа. Према последњем попису становништва из 2011. године укупан број становника је износио 20 897. Гуча и Лучани представљају привредне, административне и образовне центре Општине Лучани. Села су претежно разбијеног типа и становништво је оријентисано ка бављењу земљорадњом. Историјски подаци указују да је популација ове општине мањим делом домицилна а већим делом пореклом из Црне Горе и Босне и Херцеговине. Највећа имиграциона кретања догодила су се у периоду Првог и Другог српског устанка и у периоду обнове после Другог светског рата, када је изградња бројних предузећа утицала да становништво емигрира у привредне центре.

 

Карактеристике рељефа

Најизразитији облици рељефа у Општини Лучани су: Драгачевска потолина,планине Голубац, Крстац, Лис, Јелица и Овчар, Овчарско-Кабларска клисура, као и крашки облици рељефа од којих се посебно издваја Рћанска пећина.

Планина Јелица, по пространству је највећа на територији општине и захвата њен источни део. Пружа се у правцу северозапад – југоисток у дужини од 30 км. Карактеришу је бујни комплекси шума у вишим пределима и оранице и воћњаци у подножјима. Највиши врх је Црна стена ( 929 м). Значај планине Јелице није само гео-морфолошки већ и историјски јер се на њеним пространствима налазе остаци римске цивилизације, Археолошко налазиште „ Градина“ из VI века.

Планина Овчар (986 м) доминира подручјем лучанске општине. По морфолошким карактеристикама изграђена је од наслага тријарских кречњака. По мишљењу Јована Цвијића, ова планина је гротло старог кратера, који је однесен као и еруптивне стене што су се из њега изливале. За разлику од Каблара који је претежно стеновит и кршевит, Овчар припада категорији планина претежно обраслих шумским заједницама.

Овчарско-Кабларска клисура једна од најживописнијих клисура у Србији усечена је између планинских масива Овчара и Каблара. Ова јединствена природна целина повезује Чачанску и Пожешку котлину у дужини од 20 километара а одликује је богата флора и фауна, стрми и кршевити обронци планина и меандри Западне Мораве. Преграђивањем тока Западне Мораве у овом делу настала су два језера, Овчарско-кабларско и језеро Међувршје. У Овчарско-кабларској клисури, на путу Чачак-Ужице, налази се и Овчар бања. Лековити минерални извори су по хемијском саставу јодни и слабо сумпоровити. Велики потенцијал овог познатог лечилишта и даље је недовољно искоришћен. Поред изузетних природних одлика овај предео познат је и по средњовековним светињама названим ,,Мала српска Света Гора“. Уредбом Владе Републике Србије Овчарско-кабларска клисура заштићена је као Предео изузетних одлика. Од укупне површине заштићеног подручја клисуре 30 % се налази на територији Општине Лучани.

 

Хидрографија

Река Бјелица извире у крају Песковите равни и тече средишњим делом општине. Њене највеће притоке су Горушица , Живичка река и Драгачица. Припада сливу Западне Мораве, која протиче северном границом општине Лучани кроз Овчарско-кабларску клисуру.

Језеро „Голи камен“ представља вештачку акумулацију. Налази се у селу Вучковица, у шумском окружењу на 550 м надморске висине и захвата површину од 7,4 хектара. Одликује га разноврсна рибља фауна од које су најзаступљеније врсте: шаран, сом, бабушка, караш, клен, лињак, гргеч и бодорка.

 

Клима

Клима на територији општине Лучани је умереноконтинентална. У зависности од годишњег доба мењају се температура, ветрови, инсолација и падавине. Највиша средња температура ваздуха је у јулу 19,3оС а најнижа у фебруару -0,7оС.

 

Гео – саобраћајни положај

Једна од предности лучанске општине је добра саобраћајна повезаност са остатком земље. Гуча је од Београда удаљена 160 км а Лучани 162 км. Од великог значаја је близина Ибарске магистрале која је северна граница општине и повезује овај део Србије са Београдом и средњом Европом у једном правцу и са Црном Гором и Босном и Херцеговином у другом правцу.

Регионална саобраћајница Чачак–Гуча–Ивањица-Сјеница повезује овај простор са Ивањицом, која је од Гуче удаљена 31 км и Чачком који се налази на удаљености од 20 км. Краљево је удаљено 46 км од Гуче регионалним путним правцем Гуча-Каона-Роћевићи-Краљево.

 

 

lucani grb transparentno

КОНТАКТ

  • И-мејл info@lucani.rs
  • Телефон +381 32 515 06 03
  • Адреса Југословенске армије 5, 32240 Лучани, Србија
Top