Име ЛУЧАНИ је веома старо и словенског је порекла. Постоји неколико тумачења његовог настанка: према првом, потиче од глагола лучити (издвајати); према другом, од именице луч (дрво боровог пања); док треће указује на именицу лука (заравна поред потока).

Први писани траг о Лучанима налази се у детаљном попису Смедеревског санџака из 1476. године, што је уједно и најстарији сачувани дефтер. Међутим, живот на овим просторима траје непрекидно више од три хиљаде година, о чему сведоче бројни археолошки налази, некрополе и градине. Легенда чак каже да се изнад данашњих Лучана налазила велика античка варош која се простирала све до Западне Мораве.

Занимљиво је да порекло већине породица из села Лучана и Дљина (где је данас седиште општине) води од чувеног Страхињића Бана. Ову чињеницу у својим радовима потврђују и наши познати академици Јован Цвијић и Јован Ердељановић. Следећи велики талас досељавања догодио се током Карађорђевог похода на Стару Србију.

У административном смислу, 1945. године дотадашња Дљинска општина са седиштем у Лучанима званично мења назив у Општина Лучани.

Спајањем са општином Гуча 1963. године, Лучани постају једна од територијално највећих и најразуђенијих општина Западне Србије. Економски успон дугују развоју Хемијске индустрије „Милан Благојевић“, која је средином 20. века условила велики прилив становништва.